HR - Ljudski Resursi - Srbija

Bez prava na otpremninu u slučaju prestanka rada poslodavca

To je upravo uradilo rukovodstvo kompanije „Džinsi”, prenela je Beta, da bi posle serije protesta radnika ispred tekstilne fabrike, u međuvremenu od nadležnih stigla još jedna cirkularna poruka. U njoj je rukovodstvo obavestilo zaposlene da je postiglo sporazum za korejskom „Jurom” o tome da se tamo zaposle. Ipak, i ranijih godina u Srbiji je bilo primera koji svedoče da su poslodavci imejlom i telefonskim porukama obaveštavali radnike o otkazima. Tako je „Šinvon” pre dve godine obavestio svoje zaposlene da im ugovor na određeno vreme neće biti produžen i da dođu da preuzmu rešenje.

Takav potez poslodavca je, kako naglašava prof. Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, u skladu sa zakonom, jer na taj način zaposleni se zapravo samo obaveštava da njegov radni odnos prestaje istekom ugovora o radu.

– Što se tiče slučaja „Džinsi”, ako je poslodavac obavestio radnike da preduzeće ide u likvidaciju SMS-om ili imejlom, to nije nedozvoljeno. Svakako se može postaviti pitanje zašto se to nije uradilo na drugi način, direktnim razgovorom sa radnicima i, još važnije, zašto se nije najavilo unapred da će do takvog nečeg doći – kaže Reljanović. Dodaje da u Srbiji pravo na informisanje zaposlenih postoji samo na rudimentarnom nivou i uglavnom se ne poštuje.

– Otuda je ova dragocena informacija stigla sa zakašnjenjem, i radnici su stavljeni pred svršen čin, što je nekorektno ponašanje, ali samo po sebi nije nezakonito. Ukoliko je, međutim, poslodavac obavestio zaposlene tim istim SMS-om da im prestaje radni odnos, tako nešto nije dozvoljeno niti se može smatrati da je takav prestanak radnog odnosa zakonit – objašnjava Reljanović.

U „Džinsiju” su naveli i da su na likvidaciju bili prinuđeni zbog poteškoća u snabdevanju materijalom i uslova na evropskom tržištu. Potom su radnici tražili da im se isplati zaostala zarada i putni troškovi, kao i da im se hitno uplate porezi i doprinosi za sedam poslednjih meseci rada. Reljanović podseća da je likvidacija moguća samo kada društvo ima dovoljno sredstava da isplati sve svoje finansijske obaveze, kako prema poslovnim partnerima, tako i prema radnicima. Zbog toga bi trebalo očekivati, uverava on, da poslodavac uplati sve doprinose, isplati sve zarade i druga primanja koja im duguje, pre nego što okonča postupak likvidacije.

– Zaposleni imaju puno pravo da to zahtevaju od njega, a pravo na otpremninu nažalost zaista nije predviđeno za ove radnike, jer nije reč o o višku zaposlenih nego o prestanku rada poslodavca. Ovo rešenje se svakako ne može smatrati pravičnim, ali je trenutno zakonska regulativa takva – napominje on.

U tome da je „Džinsi” kao poslodavac ponudio radnicima da pređu u kompaniju „Jura”, odnosno da mogu da idu na razgovor za posao kod tog potencijalnog novog poslodavca, Reljanović kaže da nema ničeg spornog.

– Poslodavac u ovom slučaju ne donosi program rešavanja viška zaposlenih, pa samim tim nije u obavezi da predloži mere za ublažavanje efekata otpuštanja. Tako da se ova inicijativa može smatrati kao neformalni način poslodavca u likvidaciji da ponudi neku alternativu svojim (uskoro) bivšim radnicima – naglašava prof. Reljanović.

Zakon o radu je inače vrlo precizan kada je reč o dostavljanju otkaza.

– Mora se dostaviti lično zaposlenom, u prostorijama poslodavca, a on mora da potvrdi prijem (najčešće napiše primio, datum na poslodavčevom primerku). Ako se rešenje o otkazu ne može dostaviti lično, izuzetno se može poslati poštom, sa povratnicom. Ako je i tako nemoguće, poslodavac će rešenje staviti na oglasnu tablu, i po proteku od osam dana smatraće se dostavljenim – objašnjava pravnica Olga Vučković Kićanović.

To sve znači, dodaje ona, da je otkaz SMS-om, imejlom, usmeno („od sutra da te ne vidim...”) nezakonit i ništav.

– U okviru odomaćene bahatosti, mnogi poslodavci daju otkaz usmeno, pogrdno, porukom, imejlom... U tim situacijama najbolje je obratiti se inspekciji rada. Zakon o radu predviđa sankcije za nepoštovanje otkazne procedure, čak i ako je postojao pravni osnov za zakonit otkaz – navodi ona. Naglašava da otkaz imejlom zakon ne poznaje i ne predviđa kao legalan, a SMS-om još manje.

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra ponižavajućim da poslodavci na ovakve načine obaveštavaju svoje zaposlene o daljem radu. Podseća da su do pre četiri-pet godina poslodavci imali obavezu da uplaćuju stopu doprinosa od 0,75 odsto od bruto osnovice za slučaj nezaposlenosti, posle čega ih je država oslobodila tog tereta izmenom Zakon o socijalnim doprinosima.

– Sada je sve prebačeno na teret radnika, a ta mesečna naknada iznosi oko 30.000 dinara neto. Ona je minimalizovana, pa radnici koji su ostali bez posla uglavnom ne mogu da zadovolje uslove da je dobiju, već samo oni koji imaju više od 30 godina radnog staža ili su imali visoke plate – napominje Vuković. Dodaje da to znači da je država uradila sve da onaj koji ostane bez posla dobije potpuno neadekvatnu naknadu da bi mogao da preživi čekajući novi posao. Zato sindikati planiraju da pokrenu akciju – ili da se poveća ponovo stopa doprinosa u slučaju nezaposlenosti ili da država osnuje fond za radnike koji se nađu u takvoj situaciji, najavljuje Vuković.

Primeri naprasnog zatvaranja kompanija

Turska fabrika „Berteks” iz Kragujevca iznenada je zatvorena u novembru prošle godine, a radnici su ostali bez posla i bez otpremnina. Turski lanac pekara „Simit Saraj” pre tri godine zatvorio je sve objekte u Beogradu, a problemi su počeli kašnjenjem zarada, da bi se prelili i na neisplaćene plate. U 2021. i radnici austrijskog „Gramera” iz Aleksinca SMS-om su dobili obaveštenje da su na spisku za tehnološki višak i da treba da se jave kadrovskoj službi.